Frenk Geri – Gugenhajmov muzej u Bilbau

 

 

 

Frenk Oven Geri je američki arhitekta poznat po skulpturalnom pristupu arhitektonskom dizajnu. Najbolji primer njegovog stila je Gugenhajmov muzej u Bilbau, u Španiji, obložen pločama od titanijuma.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I pre nego što je Gugenhajmov muzej u Bilbau, 19. oktobra 1997., otvorio vrata za posetioce, postao je vest. Brojni umetnici, arhitekte, novinari, političari, filmski radnici i istoričari u toku četiri godine, koliko je trajalo izvođenje objekta, posećivali su gradilište predviđajući potpuni uspeh poduhvata. Ovaj muzej od titanijuma i stakla, arhitekta Filip Džonson je nazvao „najvećom građevinom našeg vremena“ i pionirskom saradnjom između Fondacije Solomona R. Gugenhajma i vlasti Baskije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Lociran u Baskijskom zalivu, Bilbao je četvrti po veličini grad u Španiji, i jedna od najznačajnijih španskih luka, kao i centar za proizvodnju, trgovinu i transport. U kasnim 1980-im baskijske vlasti su započele ambiciozni program obnove grada.

 

Bilbao je do tada bilo malo, zaboravljeno mesto ali „Bilbao projekat“ je dokazao da arhitektura može da transformiše i revitalizuje grad u kom je ekonomija bila u drastičnom padu i pomogne mu da preko noći postane svetska turistička atrakcija.

Do 1991. godine, sa novim projektom aerodroma, podzemne železnice i pešačkog mosta (zajedno sa ostalim važnim projektima velikih svetskih arhitekata - Normana Fostera, Santijaga Kalatrave i Arata Isozakija) grad je imao u planu i izgradnju prvoklasnog objekta kulture. U aprilu i maju 1991. na poziv baskijske vlade Tomas Krens, direktor Fondacije Solomon R. Gugenhajm, potpisao je preliminarnu ugovor koji je novi Gugenhajmov muzej doveo u Bilbao.

 

Na arhitektonskom konkursu izbor je pao na kalifornijsku kompaniju arhitekte Frenka Gerija, koji je već bio poznat po primeni neuobičajenih materijala, inventivnim formama i senzibilitetu za urbanu sredinu. Geri je dao predlog da Muzej bude izrađen na lokaciji pored reke Nervion a kao inspiracija za oblik muzeja i fasadnu oblogu od tankih titanijumskih ploča poslužila mu je uspomena iz detinjstva. Frenk je u detinjstvu sa svojom bakom išao na pijac gde je baka kupovala šarana i držala ga u kadi sve do vremena kada bi ga pripremila za ručak. Frenk je bio opčinjen svetlucavim telom ribe i načinom na koji se kretala kroz vodu. Kada je porastao, zahvaljujući ovoj uspomeni, dobio je ideju da sagradi muzej obložen titanijumom, na kom ploče kao krljušt vijugaju preko zakrivljenih zidova.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Projekat muzeja je rađen kompjuterski a projektovani, zakrivljeni, oblici bili su neizvodljivi u tradicionalnim tehnikama gradnje. Zato su prilikom realizacije objekta za sečenje titanijumskih ploča korišćene mašine iz avio industrije. Svaka ploča je imala svoj broj i svaka je imala tačno utvrđeno mesto na koje treba da se ugradi a ploče su toliko tanke da se, ukoliko ih pritisnete, ugibaju pod prstima.

Stakleni atrijum muzeja aludira na poznatu rotondu Frenka Lojda Rajta u Gugenhajmovom muzeju u Njujorku.

Kamen temeljac je položen 1993. godine a gala večeri i prijemu povodom otvaranja muzeja prisustvovali su, pored zvanica iz celog sveta i španska kraljica Sofija i kralj Huan Karlos I.